putovanja

Za bolju budućnost
2010/08/28,22:51

Svima nama koji smo se zatekli neveselih devedesetih godina nije nepoznato mukotrpno isčekivanje da prođu neki događaji. Tu su i čekanja ličnih životnih prekretnica da odrastemo, završimo školu, postanemo nezavisni, nađemo posao, uselimo se u sopstveni životni prostor, kupimo auto i mnogo toga ... pa, čekanje da naiđe pravi ili prava, pa sklopimo brak, dobijemo decu i da ona poodrastu, krenu u školu i osamostale se ...

Da li je moj život zaista teži od života drugih ljudi ili sama idem iz problema u problem? Taman se reši jedan, a evo i sledećeg problema, a ponekad mi se čini da se problemi preklapaju. Verovatno moram shvatiti da se život većim delom sastoji od manjih ili većih problema, a da su zaista lepi događaji mnogo ređi.

Svako jutro se budim kao da je sve normalno. Zaista je život takav. Ako bih dozvolila da nešto ne bude normalno mnogima bih izgledala čudno. Svesna sam da se svega moram odreći kako bi mi nešto preostalo za šta bih se mogla vezati i odrediti neki cilj koji me vodi ka opstanku i nečemu lepom u životu.

Pogledam na sat. Imam još vremena da maštam u polu-snu. Kako je to lepo. Ipak ću staviti kafu da ne zaspim. E tako, sad je sve " u redu ".

Sedim, pijuckam kafu i razmišljam: " Kako danas započeti dan. Da odem na pijacu ili da pogledam info stud. Možda nađem neku novu nadu za početak novih pregovora oko zaposlenja. Čini mi se da je i to malo previše. Da li uopšte i imam neku šansu za posao?

Baš sam prolazila pored dečijeg butika. Opet sam primetila da vlasnik traži novog radnika. Koliko ih je promenuo. Da li te osobe koje počnu raditi kod njega znaju da rade ili prolaze kroz radnju kao po modnoj pisti. Ili je tu nešto drugo u pitanju.

Setila sam se da sam pre mesec dana bila na razgovoru za posao u butiku obuće. Čak bi me i primili da u svom radnom stažu trgovca imam iskustvo sa prodajom obuće. Naime, trebala je samo zamena do povratka radnice sa trudničkog i kako mi je rečeno, nemaju vremena da me uvode u posao sa artiklima koji su meni nepoznati.

Pa jeste, u pravu su, banana nije isto što i šljiva. Jedno je južno voće, a drugo je ...

Evo, gledam na sat, vreme ne prolazi, letiiii. Ako ne požurim zakasniću na predavanje. Dobila sam novu šansu, mogućnost koju mogu iskoristiti ako se snađem i shvatim predavanja o e_poslovanju.

  DiggRedditTwitterStumbleUponTechnorati FavoritesDeliciousMySpaceSphereTumblrFriendFeedGoogle Bookmarks

Nedostižan početak sa trajnim krajem
2010/08/28,23:22

Nov dan kao i svaki drugi. Predavanja o elektronskom poslovanju nisu kao nekada kada sam išla u školu. Možda su razlog godine, ali ne, ne mogu tu paralelu praviti uvek. Nekako mi se čini da je malo prevaziđena. Tematika je odlična, ali je tempo malo prevelik i to je razlog koji mi je prepreka  pravilnom razmišljanju.

Prvi zadatak, koji sam dobila, druge nedelje obuke, bio je pravljenje bloga. Da li sam dobro shvatila? Blok ili blog. Ipak je blog u pitanju, samo moram priznati da me je prilično zablogirao dok ga nisam shvatila. Drugim rečima je to dnevnik ličnog razmišljanja koji me i sada dok ovo pišem nagoni na podsvesno razmišljanje da li radim pravu stvar.

Taman toliko vremena imam da shvatim o čemu se radi i već tog momenta dolazi druga tematika kao problem jer predavanje mora da se nastavi, a blog ostaje. Blog koji nosi neko značenje koje, iskreno govoreći, meni još uvek nije jasno. Da li treba da se posvetim daljem pisanju i napretku u blogerskom svetu, koji nije mali, ili se vratiti na internet i posećivanju " infostuda ". 

Ipak mislim da je sve ovo tek početak nekog pravog puta u poslovnom svetu koji ću razumeti tek po završetku svih predavanja koji, iskreno, ni do pola nisu stigli. Kako nam kažu predavači, na kraju ćemo postati pravi stilisti zanata, samo se nadam da neću morati dugo čekati na ostvarenje stilskog sna, koji obećava, jer od nečega se mora živeti.

DiggRedditTwitterStumbleUponTechnorati FavoritesDeliciousMySpaceSphereTumblrFriendFeedGoogle Bookmarks

Novi načini komunikacije
2010/09/01,21:42

Kako danas komuniciramo? Da li ste razgovarali mobilnim telefonom ili ste se dopisivali SMS-om i putem e-maila? Nove tehnologije su zamenile direktne odnose među ljudima.A da li je to baš uvek dobro i zdravo?

Nekada je bilo.....
" Razgovor o dnevnim događajima tokom večere. "

A sada? ....
" Razmena informacija, novosti, tračeva, problema tekstualnim porukama i e-mailom. " 

Nekada je bilo....
" Razgovor u kancelariji uz obaveznu kafu. "

A sada? ...
" Komunikacija putem interne elektronske pošte. Dobro je jer se ne gubi vreme ćaskajući i sakupljajući važne informacije. Na radnom mestu neophodno je uspostaviti dobre, kolegijalne odnose sa svima, u čemu je živa reč uvek bolja nego pisana. "

Nekada je bilo....
" Pisanje dnevnika. "

A sada?  ...
" Pisanje blogova. "

Dobro za masovnu komunikaciju. Nismo u obavezi svima slati mejlove. Moderni blog je nastao od on-line dnevnika gde ljudi mogu da pišu podatke iz svog privatnog života. Neki blogovi govore o svom privatnom zivotu, neki  o političkim temama, a neki jednostavno služe za  širenje informacija. Klasični dnevnici su intimniji jer se ne objavljuje sa svesnom namerom kao blog koji deli informacije ili podatke sa publikom i u suštini zamenjuju živu komunikaciju u kojoj pričate sa ljudima "oči u oči".

Maloprodajna komunikacija
2010/09/05,01:13

Bez obzira da li ste nekada u životu nešto prodavali, a sigurno jeste, u procesu maloprodaje kao kupac učestvujete svaki dan. Još kad su nas kao decu slali da kupimo hleb, počeli smo da stičemo veštine maloprodajne komunikacije.

Ili ste rođeni kao dobar prodavac ili niste. Ili umete da prodajete ili ne. Malo ko je o prodaji razmišljao kao o nečemu o čemu se uopšte i može razmišljati. Da bi uspeli na veoma konkurentnom globalnom tržištu o prodaji morate razmišljati.

Verovatno se pitate zašto ja o maloprodaji pišem? Meni je ovo poznato i želela bih sa vama podeliti slična iskustva. Radeći baš u maloprodaji, prodajući lično i direktno kupcima, provela sam dugo godina i to je bio najlepši period mog života.

Pitate se zašto najlepši? Imali smo atraktivne i zanimljive artikle i kupci su rado dolazili da kupuju. Najlepše smo se osećale kada nam dođe uvek nasmejane i raspoložene mušterije. U tim momentima je raspoloženje prelazilo na nas prodavce. Ali nije uvek sve bilo med i mleko.

Ono što ne vidite ili ne obraćate pažnju je, kako se teško prodaje i ostvaruje profit. Maloprodaja je jedna od najkonkurentnijih grana privrede. Troškovi su toliki (posebno zakup prostora) da je profit uvek tanan, a konkurencija jaka i uvek prisutna. Nije dovoljno imati dobar proizvod i imati radnju na atraktivnom mestu. Većina radnji nije dočekala da im se produži ugovor (obično na 5 godina) jer opstali su samo oni najsposobniji da se prilagode stalnihm promenama.

U današnje vreme je izuzetno važno izgraditi " lojalnost " kupaca, da vašu radnju vole i da preporučuju. Nošena takvim iskustvom i stavom sa koleginicom, sa kojom sam zajedno radila, jednog slobodnog dana smo se šetale i ušle u radnju cipela. Prodavačica kao da nije bila prisutna, jednostavno kao da nismo ni ušle.

Šetale smo se izvesno vreme pokušavajući da vidimo cene pojedinih artikala sve očekujući da će nas prodavačica bar udostojiti pitanja kako nam može pomoći, ali od svega toga se ništa nije desilo. Ona je svo vreme nezainteresovano sedela i zverala na ulicu kao da je model u izlogu a ne osoba od koje zavisi promet. 

Progovorila je tek kada smo krenule iz radnje, kao da je jedva čekala da je napustimo. Bila sam sigurna da bi me odvratila od bilo kakve kupovine da sam to zaželela što je sigurno suprotno od primene dobrog sistema prodaje. Ako već radi u trgovini gde prodaju obavlja komunikacija sa mušterijom, mogla se udostojiti da nam bar poželi dobrodošlicu i verujem da bi imala bar neke šanse  nešto nam i prodati pored ovakvog načina poslovanja.
Maloprodaja
2010/09/05,08:01

 

Sedeti u maloprodajnom objektu izgleda veoma privlačno. Lepo si obučen, čekaš kupca namernika da navrati i pogleda šta mu se nudi ili staru mušteriju koja duži period pazari na istom mestu koju treba da uslužiš, pomalo se treba angažovati i srediti objekat da izgleda normalno i to je sve. 

Ipak mislim da to nije sve. Na osobama koje predstavljaju objekat je velika ogovornost. O mnogo čemu treba da razmišljaju. Koliko ima robe u magacinu, koja roba je izložena, kako je poređana u prodaji, na kom mestu se nalazi, koje je interesovanje za pojedine artikle trenutno i sezonski, a da ne pominjem koje razmišljanje treba da ima prema objektu u kom radi.

Naravno da se mora voditi računa o objektu u kom si. Onako kako on izgleda, jer od izgleda izloga mnogo zavisi razmišljanje kupaca da li će ući da pogledaju šta se nudi a pogotovo da li će kupiti. Primetila sam da danas većina kupuje kada im se nešto svidi, a ne kada im to treba iako je priličan broj onih koji kupuju samo kada im nešto treba. Tu je velika uloga prodavca.

Odnos prodavca mnogo zavisi od uslova koji mu se nude prilikom zapošljavanja, ali bez obzira na sve, prodavac nikako ne sme biti pasivan. Osnovno je da uvek mora razmišljati kao osoba koja je zaposljena da nešto proda, kao osoba koja mora predstavljati firmu za koju radi. Osnovnih postulat savremene prodaje je da svaki prodavac pre bilo koje prodaje mora prodati sebe tj.  uslugu kupcu. Mnogi prodavci toga nisu svesni. Jedan od razloga za to je što nema ko da ih nauči tome ili bar da im pokaže.

To se dešava u prvim sekundama kontakta sa kupcem. To znači da kupac mora na neki način zavoleti prodavca, ili da mu se on na prvi pogled svidi. Možda je izjava " da kupac zavoli prodavca " previše zahtevna i snažna, ali je suština da na prvi pogled prodavac ne sme biti odbojan kupcu.

Ti trenuci munjevito prolaze a prodavac mora postati svestan koga ima ispred sebe;- osobu koja zna da će kupiti, - osobu koja zna da neće kupiti ili osobu koja nije sigurna šta da učini.
U svakom slučaju, prilikom otkrivanja tih saznanja, svaki prodavac mora da se rukovodi pravilom da će neki kupci sigurno kupiti nešto bez obzira šta prodavac učinio, da neki kupci neće kupiti ništa bez obzira na vaša nastojanja da on to uradi i većina kupaca će kupiti nešto u zavisnosti od toda šta vi učinite.To i jeste ona činjenica koja je mnogim trgovcima nejasna kada im gazda objekta kaže da ništa ne rade.

U današnjem sistemu je takav odnos i logičan jer se mnoge novopečene gazde nisu ni potrudile radniku bar malo objasniti principe poslovanja koji zavise od njih, a pogotovo što im ni obuku nisu dali. Jednostavno se svi vode onim nesrećnim probnim radom koji ništa ne znači do dokazivanja. Ipak moramo pogledati i škole koje pripremaju buduće trgovce. U njima se svaki učenik priprema za nešto, ali verujem da ni jedan od njih nije u potpunosti svestan toga dok ne završi školu jer u školama se na nesreću ne razvija svest o životu nago svest o položaju.

Kakav kupac treba da bude. Pravilno ponašanje u prodaji počinje ostvarenjem najboljeg mogućeg prvog utiska na kupca. To se postiže pre svega time: (1) kako izgleda, (2) šta radi (3) šta kaže, (4) šta misli.Osnova je da kao prodavac morate izgledati zauzeti. Jednostavno izgledajte kao da radite svoj posao profesionalno. Kupci će najlakše ući ako na njih ne obraćate pažnju (da tako samo izgleda). Ako stojite na ulazu radnje i zurite u prolaznike malo je verovatno da će iko ući. Opet ne smete ih ni ignorisati. Ako prodavci glasno pričaju između sebe ili telefoniraju, to je takođe loš znak za kupca. Kad prilazite kupcima, ispravite se, pogledajte ih u oči i nasmejte se pre nego što progovorite. Izbegavajte da držite ruke u džepovima, da ih držite na leđima, ili prekrštene na grudima. Ako možete, posmatrajte se u ogledalu kad prilazite kupcu. Otkrićete mnoge detalje u vašem ponašanju koje niste ni sanjali da radite.

Čak i krajnje simpatičan, negovani i besprekorno odeveni prodavac može upropastiti sve šanse za prodaju jednom jedinom reči za koju nije ni svestan da je pogrešna dok kupac ne izađe. Prve reči koje progovorite kupcu daleko su važnije od svih kasnijih. Postoje mnoge protivrečne preporuke o tome šta reći kupcu kad uđe u radnju.

Najčešće ćete doživeti da vam prodavac priđe i kaže: - " Mogu li da vam pomognem? " - Autoriteti prodajne veštine koje poštujem ne slažu se sa ovim pristupkom. Zašto pitati kupca nešto što se podrazumeva da je osnovna dužnost prodavca, da pomogne kupcu?

Obaveza prodavaca je da pozdrave kupca kad uđe u radnju. A njihov pozdrav je: " Dobar dan, dobrodošli u ... " Zavisno od situacije i vrste prodavnice često je dovoljno samo reći Dobar dan, ali naravno uz iskreni osmeh. 

Svetske maloprodajne mreže Wal-Mart bio je prvi maloprodajni lanac koji je uveo kao obavezu svojih prodavaca da pozdrave kupca kad uđe u radnju. A njihov pozdrav je: “Dobar dan, dobrodošli u Wal-Mart.“ Zavisno od situacije i vrste prodavnice često je dovoljno samo reći Dobar dan, ali naravno uz iskreni osmeh.

Postoje razni pozdravi mušterije koja dolazi u maloprodajni objekat. Napisaću Vam sedam ključnih reči koje postoje  dosta dugo a doneo ih je osnivač svetske maloprodajne mreže Wal Mart, mentor Ron Martin:
1. Dajte kupcu vremena
2. Uspostavite kontakt očima
3. Obavezno osmeh
4. Progovorite kad treba
5. Ućutite kad treba
6. Pažljivo posmatrajte
7. Reflektujte ponašanje kupca

Kako rešavamo probleme???
2010/09/05,22:26

Ne poznajem čoveka koji nema neki životni problem, da li je to nezadovoljstvo fizičkim izgledom, nezadovoljstvo u ljubavi, okolnosti pod kojima se živi ili nešto drugo. 

Život donosi probleme svakom od nas. Kako se s njima nosite? Mislite li da je bolje dozvoliti da Vas sitni problemi poput besparice ili neuspeha u školi, faksu i drugim mestima ubiju u pojam? Čini li Vas ozbiljnom osobom ako ste jednostavno ozbiljni i probleme ne rešavate, samo ih ostavljate i čitavo vreme kukate, žalite se kako Vam je teško.

Najtužnije je što ljudi misle da će se neki njihov problem rašiti posećivanjem neke gatare, vidovite Zorke ili vera i obraćanje BOGU mogu biti odlučujući!!!
Neki čak zovu drugarice koje su naučile iz nekih priručnih knjiga da gledaju u kafenu šolju, neki troše pare na nekakve natalne horoskope.

Razni ljudi svoju pažnju usredsređuju numerologiji i energoterapijama koje su relativne u odnostu na stvarnost, ali ljudi smatraju da se pomoću njih oslobađaju tereta i napetosti.

Razmišljala sam o svim aktivnostima oko toga i duže vreme sam smatrala da je to nešto što postoji i mora da postoji, ali sam ustanovila da problemi koji ne ugrošavaju život se jednostavno mogu odagnati nekom sportskom zanimacijom ili jačim gubljenjem energije bilo umnim ili redovnim radom sa decom, ali da se potpuno usredsredite na objekat, temu ili događaj koji Vas tada okupira

Moj utisak o kursu WEB dizajn
2010/10/08,15:54

Već duže vreme nisam napisala ni jedan post. Kao inspiracija da napišem post posle dužeg vremena je upravo završetak obuke iz elektronskog poslovanja.

Kao jednoj od mnogih nezaposlenih, ukazala mi se prilika da idem na obuku iz elektronskog poslovanja. To je za mene bilo veoma dragoceno iskustvo obzirom da sam tokom školovanja i kasnije tokom radnog odnosa imala veoma malo vremena da se susrećem sa računarom. Kurs iz elektronskog poslovanja je prevazišao sva moja očekivanja. Bilo je tu puno informacija u toku samo jednog dana, kursevi su " zipovani " u veoma malo dana, a posle toga odmah testiranje pa kako ko. Bili smo prava skola, jedan razred od dvadeset učenika, gde su se bogami delile i ocene. Kao završnica kursa, a koji sam ja veoma isčekivala, bio je WEB dizajn. Kurs sa najmanje teorije i najviše praktičnog rada, mogu reći i najinteresantniji. Da li sticajem okolnosti ili zbog nečeg drugog taj kurs je za mene bio neprijatno iskustvo što stvara averziju i odbojnost. Ne kažem da je čovek savršen i da sve zna, jer celog života uči, ali da li čovek može u nečemu da bude najlošij? Zašto ma koliko se trudili da nešto uradimo kako treba i da bude najbolje uvek neko taj trud uništi i svu volju učini uzaludnom. Zašto sam baš ja najgora iz WEb dizajna? Hiljadu pitanja mi je prolazilo kroz glavu u tom momentu i narednih nekoliko dana. Da li sam negde pogrešila i da li  je predavaš mogao da ukaže na neke nedostatke koje bi poboljšale moju ocenu? Nikada se nisam u životu osećala tako jadno i povređeno kao na kraju tog kursa.

To je bilo moje iskustvo sa jednog od kurseva iz elektronskog poslovanja. Ali život ide dalje. Ne treba se vraćati unazad. Treba naći posao gde bi mogla da primenim bar deo onoga što sam naučila za proteklih mesec dana. Samo se nadam da to neće biti Web dizajn!!!!!!!!!?

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu