putovanja

Imate li motivaciju???
2010/08/28,21:32

Za razliku od nekadašnjih epidemija zaraznih bolesti danas imamo malo drugačije "epidemije". To su epidemija "gojaznosti" i epidemija "dijabetesa". Koliko puta ste čuli da neko zatrpava svoje probleme hranom, a nedovoljna aktivnost ljudi rezultira tome da je među ljudima sve više gojaznih.
Da li vam se dešavalo da često započnete sa vežbanjem, ali uvek brzo prekidate i nemate motivaciju? Čak i u slučajevima kada je vežbanje i aktivnost neophodna radi očuvanja i poboljšanja zdravlja, ljudi često gube motivaciju. Postoje za to nekoliki razlozi.

Kao prvo; pozitivni efekti kao gubitak težine se ne vide odmah, vežbate zato što morate, a ne zato što želite. Nedostatak vremena je često savršen alibi za izbegavanje vežbanja. Pošto sam bila u sličnoj situaciji, a verujem i mnogi od vas da niste imali dovoljno motivacije i da uvek sebi kažemo onu čuvenu izreku "od ponedeljka počinjem......." evo nekoliko saveta koji bi vam mogli pomoci da imate motivaciju za vežbanjem:

1.Dogovorite se sa samim sobom da li zaista želite to da radite
2.Odredite sebi ciljeve
3.Shvatite vežbanje kao nešto što ima vrednost za vas
4.Odredite vežbanje koje neće biti ni lako, ni preterano teško.

Redovno vežbanje poboljšava rad srca i pluća, poboljšava naš imunitet, poboljšava kondiciju, oblikuje telo i što je najvažnije skida kile.
DA LI BI VAM OVO BIO DOVOLJAN RAZLOG DA NE IZGUBITE MOTIV ZA VEŽBANJEM?

DiggRedditTwitterStumbleUponTechnorati FavoritesDeliciousMySpaceSphereTumblrFriendFeedGoogle Bookmarks

Za bolju budućnost
2010/08/28,22:51

Svima nama koji smo se zatekli neveselih devedesetih godina nije nepoznato mukotrpno isčekivanje da prođu neki događaji. Tu su i čekanja ličnih životnih prekretnica da odrastemo, završimo školu, postanemo nezavisni, nađemo posao, uselimo se u sopstveni životni prostor, kupimo auto i mnogo toga ... pa, čekanje da naiđe pravi ili prava, pa sklopimo brak, dobijemo decu i da ona poodrastu, krenu u školu i osamostale se ...

Da li je moj život zaista teži od života drugih ljudi ili sama idem iz problema u problem? Taman se reši jedan, a evo i sledećeg problema, a ponekad mi se čini da se problemi preklapaju. Verovatno moram shvatiti da se život većim delom sastoji od manjih ili većih problema, a da su zaista lepi događaji mnogo ređi.

Svako jutro se budim kao da je sve normalno. Zaista je život takav. Ako bih dozvolila da nešto ne bude normalno mnogima bih izgledala čudno. Svesna sam da se svega moram odreći kako bi mi nešto preostalo za šta bih se mogla vezati i odrediti neki cilj koji me vodi ka opstanku i nečemu lepom u životu.

Pogledam na sat. Imam još vremena da maštam u polu-snu. Kako je to lepo. Ipak ću staviti kafu da ne zaspim. E tako, sad je sve " u redu ".

Sedim, pijuckam kafu i razmišljam: " Kako danas započeti dan. Da odem na pijacu ili da pogledam info stud. Možda nađem neku novu nadu za početak novih pregovora oko zaposlenja. Čini mi se da je i to malo previše. Da li uopšte i imam neku šansu za posao?

Baš sam prolazila pored dečijeg butika. Opet sam primetila da vlasnik traži novog radnika. Koliko ih je promenuo. Da li te osobe koje počnu raditi kod njega znaju da rade ili prolaze kroz radnju kao po modnoj pisti. Ili je tu nešto drugo u pitanju.

Setila sam se da sam pre mesec dana bila na razgovoru za posao u butiku obuće. Čak bi me i primili da u svom radnom stažu trgovca imam iskustvo sa prodajom obuće. Naime, trebala je samo zamena do povratka radnice sa trudničkog i kako mi je rečeno, nemaju vremena da me uvode u posao sa artiklima koji su meni nepoznati.

Pa jeste, u pravu su, banana nije isto što i šljiva. Jedno je južno voće, a drugo je ...

Evo, gledam na sat, vreme ne prolazi, letiiii. Ako ne požurim zakasniću na predavanje. Dobila sam novu šansu, mogućnost koju mogu iskoristiti ako se snađem i shvatim predavanja o e_poslovanju.

  DiggRedditTwitterStumbleUponTechnorati FavoritesDeliciousMySpaceSphereTumblrFriendFeedGoogle Bookmarks

Nedostižan početak sa trajnim krajem
2010/08/28,23:22

Nov dan kao i svaki drugi. Predavanja o elektronskom poslovanju nisu kao nekada kada sam išla u školu. Možda su razlog godine, ali ne, ne mogu tu paralelu praviti uvek. Nekako mi se čini da je malo prevaziđena. Tematika je odlična, ali je tempo malo prevelik i to je razlog koji mi je prepreka  pravilnom razmišljanju.

Prvi zadatak, koji sam dobila, druge nedelje obuke, bio je pravljenje bloga. Da li sam dobro shvatila? Blok ili blog. Ipak je blog u pitanju, samo moram priznati da me je prilično zablogirao dok ga nisam shvatila. Drugim rečima je to dnevnik ličnog razmišljanja koji me i sada dok ovo pišem nagoni na podsvesno razmišljanje da li radim pravu stvar.

Taman toliko vremena imam da shvatim o čemu se radi i već tog momenta dolazi druga tematika kao problem jer predavanje mora da se nastavi, a blog ostaje. Blog koji nosi neko značenje koje, iskreno govoreći, meni još uvek nije jasno. Da li treba da se posvetim daljem pisanju i napretku u blogerskom svetu, koji nije mali, ili se vratiti na internet i posećivanju " infostuda ". 

Ipak mislim da je sve ovo tek početak nekog pravog puta u poslovnom svetu koji ću razumeti tek po završetku svih predavanja koji, iskreno, ni do pola nisu stigli. Kako nam kažu predavači, na kraju ćemo postati pravi stilisti zanata, samo se nadam da neću morati dugo čekati na ostvarenje stilskog sna, koji obećava, jer od nečega se mora živeti.

DiggRedditTwitterStumbleUponTechnorati FavoritesDeliciousMySpaceSphereTumblrFriendFeedGoogle Bookmarks

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu